Postoji jedan kratak period u godini kada se sve u našoj destileriji vrati na početak.
Pre buradi, pre kazana i pre godina sazrevanja, postoji samo šljiva.
Od 4. avgusta do 4. septembra, Moravka je pristizala iz voćnjaka širom Topličkog okruga. Mesec dana u kojem se ono na čemu je priroda radila čitave godine konačno našlo pred nama.
I sa svakom novom berbom vraća se isto pitanje:
Kakvu nam je Moravku ove godine dala Toplica?
Godina u kojoj se Moravka vratila
Posle 2025. godine, ništa nismo želeli da uzimamo zdravo za gotovo.
Početkom aprila prošle godine, nekoliko hladnih noći pogodilo je naš kraj baš u trenutku kada su se voćnjaci budili. Posledice su bile velike. Procene su govorile o gubitku između 50 i 80 odsto roda šljive i višnje u odnosu na prosečne godine. A onda je, 25. aprila, u Prokuplje stiglo novo nevreme. Kišu i grmljavinu pratio je grad, koji je dodatno pogodio ono što je prolećni mraz ostavio iza sebe.
Zato smo ove godine bili oprezni sa prognozama. U voćarstvu dobar jun ili jul još uvek ne znače dobru berbu. Ponekad je dovoljno nekoliko minuta nevremena da promeni ono što je priroda stvarala mesecima.
Ipak, kako je leto odmicalo, stizalo je sve više dobrih vesti. Pozivali smo voćare sa kojima sarađujemo i raspitivali se o stanju u njihovim voćnjacima. Odgovori su bili ohrabrujući. I sami smo mogli da vidimo dobro ispunjene krošnje i rod koji je obećavao.
Ali tek kada su početkom avgusta prve Moravke počele da pristižu na otkup, mogli smo sa sigurnošću da kažemo ono čemu smo se mesecima nadali:
Moravka se ove godine vratila dobrim rodom.
Moravka iz Topličkog okruga
Moravku ne tražimo daleko od kuće.
Otkup se odvija u Topličkom okrugu, među voćnjacima i ljudima sa kojima smo tokom godina izgradili saradnju. Sopstvenih zasada imamo malo, zbog čega najveći deo Moravke dolazi od lokalnih voćara. Sa nekima od njih sarađujemo još od samih početaka destilerije, dok nam se svake godine pridružuju novi.
Takva mreža nije nastala preko noći. Uglavnom je rasla onako kako stvari u manjim sredinama često rastu: od čoveka do čoveka. Jedan voćar prenese svoje iskustvo drugom, neko nas pozove jer je čuo da otkupljujemo Moravku, a neko zato što zna da će svoj rod predati ljudima koji ovu sortu zaista traže. Trudimo se da odnos ostane jednostavan. Dogovoreno poštujemo, a preuzeti rod plaćamo bez odlaganja.
Ipak, saradnja ne počinje tek kada šljiva stigne kod nas. Nedeljama pre berbe razgovaramo sa voćarima, raspitujemo se o stanju u voćnjacima, dobijamo fotografije, a neke zasade i obilazimo. Oni najbolje poznaju svoje voćnjake i javljaju nam kada smatraju da je plod spreman za berbu. Mi zatim proveravamo zrelost, kvalitet i sadržaj šećera pre nego što donesemo odluku o otkupu.
Jedan od tih ljudi je Zoran Filipović iz Donjeg Točana. Sa Moravkom je praktično odrastao. Njegovi roditelji su je gajili pre njega, a on je sa svojom porodicom nastavio istim putem. Kada govori o tome zašto je i danas bira, ne govori samo o njenom ukusu i mirisu u rakiji. Govori o sorti uz koju je odrastao.
„To je stara sorta iz našeg kraja uz koju sam odrastao. Gajili su je moji roditelji, danas je gajim ja, a lepo je videti da ima ko da nastavi.“
Za nas je upravo u tome važnost porekla. Toplica nije samo mesto na etiketi niti priča koju dodajemo gotovom proizvodu. To je mesto gde raste šljiva koju smo izabrali, gde žive ljudi koji je uzgajaju i gde počinje ono što će godinama kasnije postati naša rakija.
Mesec dana u znaku Moravke
Tokom tih mesec dana, dan često počinje pre nego što svane.
Pre nego što berba počne, proveravamo sam plod. Iz voćnjaka uzimamo prosečan uzorak Moravke kako bismo proverili zrelost, kvalitet i sadržaj šećera. Tek kada smo zadovoljni onim što vidimo i izmerimo, dogovaramo berbu.
Neki voćari svoju Moravku beru sami, dok drugima organizujemo čitavu berbu. Kada je organizujemo mi, već oko pola pet ujutru vozimo berače do voćnjaka, kako bi posao počeo pre nego što stigne avgustovska vrućina. Tada naši berači ulaze u voćnjak, a mi sa sobom donosimo gajbe, vagu i sve što je potrebno da rod iz tog voćnjaka istog dana krene dalje.
Svaka gajba se meri na licu mesta. Beležimo koliko je svaki berač sakupio i vagamo ukupan rod voćara. Kada je berba završena, Moravka se utovaruje i kreće put destilerije.
Nije svaka Moravka koju nam ponude i Moravka koju ćemo otkupiti. Nezreo plod, nizak sadržaj šećera, trule ili zaprljane šljive, kao ni rod pomešan sa drugim sortama, ne prihvatamo. Otkup za nas zato nije samo pitanje količine. To je prvi trenutak u kojem odlučujemo kakvu sirovinu puštamo dalje u proces.
A dok jedna tura kreće prema destileriji, telefon već zvoni zbog sledećeg voćnjaka.
Tako izgleda gotovo svaki dan od početka avgusta do početka septembra. Pozivi voćara, organizovanje berača, odlazak od zasada do zasada, merenje, utovar, povratak u destileriju, pa ponovo na put. Ove godine Moravku smo preuzimali od 64 različita voćara iz Topličkog okruga. Sa nekima sarađujemo godinama, dok su nam se drugi javili prvi put.
Kada plod stigne u destileriju, nema mnogo čekanja. Moravka se odmah priprema za preradu, odvaja se koštica, a kljuk odlazi u sudove u kojima počinje fermentacija.
Do večeri, ili najkasnije narednog jutra, voćaru je novac na računu. A nama ostaje da sve ponovimo.
Sledećeg jutra, ponovo pre svitanja.
20 °Bx: kvalitet koji se meri u plodu
Dobar rod sam po sebi nije dovoljan. Važno je i ono što se nalazi u samom plodu.
Jedan od pokazatelja koji pratimo tokom otkupa jeste sadržaj rastvorljive suve materije, koji merimo refraktometrom i izražavamo u stepenima Brixa.
Kod zrelog ploda Moravke ta vrednost se kreće između 18 i 22 °Bx, dok se sadržaj šećera kreće između približno 12 i 16%.
Moravka koju smo prihvatili tokom ovogodišnjeg otkupa imala je prosečnu vrednost od 20 °Bx.
Za nas je to bio još jedan pokazatelj onoga što smo već videli u voćnjacima. 2026. nije donela samo dobar rod, već i zreo plod dobrog kvaliteta.
Berba 2026. tek će ispričati svoju priču
Sa poslednjim danom otkupa završilo se jedno poglavlje, ali odgovor na pitanje sa početka ove priče još uvek nije potpun.
Znamo kakvu nam je Moravku ove godine dala Toplica. Rod je bio dobar, a plod koji smo odabrali imao je prosečno 20 °Bx. Ono što još ne znamo jeste kakvu će nam rakiju dati.
Pred njom su fermentacija, dve destilacije i najmanje tri godine sazrevanja u novim buradima od kitnjakovog hrasta sa Kopaonika. Moravka ubrana u avgustu 2026. tako će svoju pravu priču moći da ispriča tek godinama kasnije.
Prošle nedelje, 15. i 16. novembra, imali smo čast da učestvujemo na ZGrappa Zagreb – našoj prvoj izložbi u Hrvatskoj. Sa preko 30 izlagača iz celog Balkana, ovaj događaj je bio neverovatna prilika da se povežemo sa ljudima, razmenimo ideje i podelimo priču o „Uteha Naša“ sa novom publikom. Hrvatska, sa svojom bogatom tradicijom rakije, srdačno nas je dočekala. Kao izlagači koji su se prvi put predstavili, bilo je uzbudljivo i inspirativno predstaviti naš brend
Rakija je oduvek bila više od običnog pića – predstavlja simbol poštovanja, gostoprimstva i radosti. U našoj kulturi, poklanjanje rakije je duboko ukorenjena tradicija koja se prenosi s generacije na generaciju. Rakija se često daruje kao izraz zahvalnosti ili kao deo proslave važnih trenutaka, poput slava, praznika ili porodičnih okupljanja. Ona simbolizuje želju za sreću, zdravlje i blagostanje, te je pravi poklon koji nosi sa sobom toplinu doma i duha tradicije. Tradicionalna Vrednost Rakije Tokom
Zamislite ovo: prijatno veče sa prijateljima, zvuk smeha i lagano zveckanje čaša koje se sudaraju. Sto je prepun ukusnih zalogaja, a u sredini se nalazi flaša rakije. Ali tada se javlja rasprava. Koju čašu zapravo koristiti za rakiju? Svi imaju svoje mišljenje, ali koja je zaista najbolja čaša za rakiju? Hajde da zajedno istražimo ovo pitanje. Da bismo pronašli savršenu čašu za rakiju, prvo ćemo pogledati nekoliko različitih vrsta čaša i razmotriti njihove prednosti. Svaka
